Drama, i to pravu dramu, proživio je jedan naš Hercegovac čiji se jednodnevni izlet na kupanje pretvorio u noćnu moru.
Moja draga i ja odlučili smo subotu iskoristiti za odlazak na more. Siti mjera i pravila imali smo tih 12 sati za odlazak na kupanje. Kada smo planirali moja bolja polovica je bila jasna: Dosta nam 12 sati za kupanje i sunčanje, svi idu pa ćemo i mi.
Da i ja se slažem da je 12 sati dosta za kupanje i sunčanje, ali ne i za shopping u Lidlu, pogotovo ne mojoj dragoj. Kada smo na Gabeli prelazili granicu oko 9 sati policajac nas je zabilježio i ljubazno zaželio ugodan dan. Već za nekoliko minuta smo bili u Metkoviću, Stali samo ispred Mercatora da uzmem kuna na bankomatu i popili kavu. Već tada mi je žena govorila da svratimo u Lidl, a ja je onako diplomatski umirio kada sam joj obećao da ćemo svratiti po povratku. Nisam bila u Lidla ima po godine, makar da uzmem dici Nutelle i onaj Coccolino omekšivač, zapomagala je ona.
Smirio sam je obećanjem da ćemo svratiti po povratku, te smo nastavili put prema plaži u Drveniku. Parkirali smo kola platili parking i našli lijepo mjesto na plaži. Ja ponio sportske i križaljku, a žena ljubavne romane. I tako smo se malo kupali i sunčali, a ja se vala i umorio i san me prevario. Kada sam se probudio vidim ženu plače.
Ženo moja šta ti je, upitao sam onako iza sna preplašen?
Žao mi Ele, reče jecajući-
-Kakve crne Ene?
Nije Ena nego Ela, ostavio je David i nju i djecu, te našao ljubavnicu.
-O čemu zboriš bona više?
Roman čitala pa mi žao jadne žene.
Ma dat ću ja tebi roman, čim dođem kući svi lete u Smederevac.
Ona se još više raskrivi, a mene sramota pa reko odo u more.
Nemoj dalje od očenaša molim te znaš da se sekiram.
Vidim sekiraš se ti i za Enom i Davidom, a ti Mate nemoj dalje od očenaša.
More mi je baš dobro došlo. Ljepota na plaži. Za divno čudo nema niti jednog Amara, jer da ima gorilo bi. Amare nemoj daleko, Amare babo te gleda, Amare evo sam ti namazala paštetu. E tada sam vala pomislio da je ima nešto dobroga i u ovim mjerama. Malo po malo bliži se i našem kupanju kraj. Popili smo kavu i gledali zalazak sunca, te uskočili u Merdžana i krenuli nazad. Reko sam ženi da ima pola sata u Lidlu i ni minute više.
Računam ja ću zapaliti vani i sačekat je, jer i ja se znam zabaviti na alatima, ali ovaj puta nemamo vremena. I tako ja stao zapaliti, a ona uze ona velika kolica i već tada mi je trebalo biti sumnjivo. Gledam na sat pola osam je bilo kada je ušla, a do devet se moramo vratiti. Prođe tih pola sata, a nje nema na vidiku. Kontam sačekat ću još nekoliko minuta, i kada nije došla odlučim je naći. Ušao sam na ona pokretna vrata, i krajičkom oko vidim neku gužvu na kasi, ali nisam tome pridavao pažnju.
Brzinom vjetra prođem pored onog štanda s čokoladama ne smijući ni pogledati u njih. Okreno glavu na drugu stranu, a tamo me dočekaše one fine kifla i peciva. Da imam vremena baš bi nakupovao svega, ali sada mi je zadatak bio naći ženu. Tamo gdje je roba masa nekih ženturina, Jedna malo punija razvlači ljetni šorc i pita druge: Šta misliš je li ovo moj broj?
Ja se u prolazu nasmijem i pomislim da joj treba bar duplo veći broj i odjezdim tamo gdje stoje kolači. Nema moje Mare ni tamo, i onda se sjetim da je pričala o nekim gumenim bombonama pa je odlučim tamo tražiti. Ni kod bombona je nema, i onda mora da prebire one šerpetine. Svaki puta kupi šerpu i onda je ostavi na dnu plakara bez da je ikada i zaprlja. Kod šerpa opet ona debela. Kontam ja dobro je da se kanila šorceva, šerpe su ono što njoj treba,
Sada mi ostalo da odem tamo do omekšivača, tu mora biti jer sam sve obišao. Tamo je nema i ja sam se uspaničio, pa rugat će mi se cilo selo jer sam ženu izgubio u Lidla. Onda pomislim da je ipak izašla i da je kod auta i pođem pored kase kada tamo u ćošku moja Mara stoji s pretrpanim kolicima i zaštitar kod nje. Ja dođoh ona opet plače, kaže od silnog uzbuđenja zaboravila pin od kartice, a mobitel joj ostao u autu. Problem smo riješili tako što sam ja platio. Kada sam vidio račun ko da me grom iz vedra nema ošinuo. 1568 kuna kliznu i s onako prazne kartice. Proklinjući Lidl i Maru ubacio sam u petu brzinu ta kolica i krenuo ka autu. Bože, što je nakupovala, morat će mi dva hamala pomoći to utovariti. I krenemo mi već debelo u minusu s vremenom. Ako imali sreće i ne bude gužve prijeći ćemo na vrijeme.
Ženo jesi li rekla samo Nutellu i Coccolino, a ti pola Lidla kupila?
im sam ušla uvalila se u one strane čokolade i praline, pa od svakih pomalo. Onda me dočekaše peciva, pa znam da ćemo ogladniti. Tu sam našla i one suve kolače, nisu skupi 40 kuna kila, pa kupila tri pakovanja da imamo kada nam dica dođu. Kada smo kod kolača jamila sam još po 2 kutije Mađarice i Čupavaca. I onda da vidiš špeka od Pivca morala sam uzet tablu. Tu sam vidila lazanje pa kupila 3 paketića. Znaš da dica vole bombone pa sam im uzela onih gumenih 5 kesica. Kada sam već tu kupila sam i one šerpe na akciji, a i tebi onu torbu s alatom znam da ti vazda trebaju šrafcigeri i ključevi. Kupila sam nam svima i po jednu ljetnu piđamu, a sebi i maloj po jedan šorc i on je na akciji. Najviše sam se premišljala oko uređaja za skidanje dlačica, 699 košta i znam da mi ti vazda govoriš da sam dlakava pa sam prelomila i uzela ga i pravac kasa. Ne znam šta mi je ali sam tamo zaboravila pin i bila mi muka dok ti nisi došo.
Pa dobro ženo ti nisi kupila ni Nutelu ni Coccolino?
-Joj jadna ja zaboravila sam. Moremo li se vratit?
Ne budali ionako kasnimo, ako nas kazne ni moja nam kartica neće pomoći jer si me ogulila ko bananu. Dobro gledaj s mosta ima li gužve na Gabeli, ako ima idemo na Prud.
-Moj Mate kolona je ne vidi se kraja. I tako okrenusmo na Prud, kada i tamo kolona. Kuku nama gotovi smo platit ćemo kaznu. I mic po mic mi na granicu u 21 i 15. Već sam se pomorio sa sudbinom jer smo okasnili. I tako dođemo do policajca i dam mu dokumente. On ih ubaci u onaj instrument i kaže: Ljudino okasnili ste!
Jesmo iskreno žena zaglavila u Lida, On gleda u mene, pa u Maru i klima glavom.
Hoćete li me kazniti?
-Pajdo kažnjen si ti isto ko i ja sa ženom. I moja tako otišla do Mepasa i tamo zaglavila ko i ta tvoja u Lidlu. Da ne radim na granici platio bi i ja kaznu, pa hajde prijatelju po nevolji prolazi i sretno ti bilo.
Eto na kraju sam dobro i prošao, a vi dragi moji pamet u glavu da ne prođete kao i ja, završio je priču naš Mate.
