Drama, i to kakva, proživio je jedan Hercegovac koji se izgubio u bespućima Lijepe naše. Njegovu priču prenosimo u cijelosti:
“Cijelo ljeto čekao sam odluku da se otvore granice kako bi otišao u Hrvatsku. Nedostajali su mi odlasci u Lidl i kupanje na našem moru. Nažalost sada kažu da to više nije naše more. Kažu i da je naše more sada Neum, a ja nešto ne vjerujem u to što pričaju. Granice nikako da se otvore. a onda jednu noć neko mi lupa na vrata. Znate da nije svejedno kada vam neko lupa po noći na vrata i onako bunovan pitam tko lupa, kada tamo moj kumašin Mate.
Drama
Što je moj kume đe gori?
-Evo javili kume da možemo u Hrvatsku na 12 sati.
Idi noste đava što ću za 12 sati u Hrvatskoj?
-Kume na kupanje da se malo osoliš.
I tako me kum ubjedio da odem do Hrvatske. Krenuli ja i moja druga u nedjelju preko Doljana od kuće u 8 sati. I to mi je prva greška jer smo na granici čekali sat vremena. Došli na granicu oko 10 i pita policajka:
Gdje idete gospodo?
-U Hrvatsku, a gdje ću drugo?
Imate li razlog što idete?
-Jašta nego imamo, odgovorio sam već pomalo ljut.
Koji je razlog gospodine?
-Idem prvo do Lidla, a onda da se malo ja i moja stara osolimo.
Nije vam to neki razlog i ne bih vas trebala pustiti.
-Kako nije zar ne možemo na 12 sati u Hrvatsku?
Možete, ali morate imati neki razlog!
-Pa imam dva ne samo jedan razlog.
Sada ću vas pustiti, ali za 12 sati se morate vratiti, reče upisa nas i vrati nam dokumenta.
Ljut sam bio ko puška i na kuma, i na granicu i na 12 sati, ali kada sam ugledao reklamu Lidl došao sam malo sebi. U Lidlu sam jedva našao parking, sve table iz BiH. Unutra gužva, jedva smo se s kolicima probijali. Dok smo pokupovali sve one što smo trebali izgubili smo još dva sata. Ispred Lidla ja i stara nikako da se dogovorimo kuda ćemo na kupanje. Ja bio za Klek, a ona neće da čuje jer tamo nema hlada. Navalila ko mutava na Tučepe. Krenuli polako kad nas dočekaše radovi, te i tu izgubišmo dobrih sat vremena .
Bože moj nismo ni došli na plažu a već izgubili 4 sata. Ipak pomisao na more me utješila pa smo se nekako dokotrljali do Tučepa. Odmah po dolasku na plažu okupali smo se , pa otišli ručati. Poslije ručka valjalo je malo i prileći, Ošamutili nas put i more i kada sam se trznuo vidim već skoro 7 sati. Ustaj stara okupaj se još jednom i moramo nazad ili će nas zatvoriti. Kleo sam opet kuma i Hrvatsku i tih prokletih 12 sati. Dok smo spakovali silne dušeke i ležaljke već 8 prošlo. Što je najgore još sam izgorio od sunca i onako umoran vraćajući se promašio sam put i umjesto na Metković okrenuh na Dubrovnik.
Nisam ništa skontao dok nisam došao do Pelješkog mosta i tamo kolona. Izašao da vidim šta se događa, kada mi kažu da je to kolona koja čeka da pređe granicu u Neum. Kakav crni Neum sada. Dok sam se okrenuo i pošao nazad bliži se kraj onih 12 sati. Stara moja platit ćemo ti mi kaznu i još će naš u izolaciju. Ja ću sada lijepo skrenuti ono tamo gdje piše Rasno i zalutat ćemo. Onda sam nazvao policiju i rekao da smo zalutali, te da ne znamo gdje je granica.
Iz policije nam kažu da zovemo GSS. GSS je došao po nas i predao nas policiji koja je došla do nas i ispratila nas do granice. Na granici nas niko ništa nije pitao jer smo bili pod pratnjom, ali s nam rekli da će nam doći račun za izlazak GSS-a na teren. Sve ono što smo kupili u Lidlu se istopilo, mora nismo baš vidili, još ćemo i platiti GSS. I baš dok sam kleo kuma, Hrvatsku, Beroša i Capaka, žena me probudi iz sna. Srećom sve ovo bio je samo ružan san.